Rešenja i tretmani

Šta je atopična koža i kako ublažiti akutne faze ekcema?

Pogoršano stanje veoma suve kože, iziritirana koža sa svrabom odgovara atopičnoj koži. To kožno oboljenje koje počinje u ranom detinjstvu ima sve znakove zarazne bolesti, to je čak i jedan od prvih razloga za odlazak kod dermatologa. Za 30 godina, broj slučajeva atopijskog dermatitisa se udvostručio, čak utrostručio u zemljama Zapadne Evrope.

Malo poznata, nedovoljno shvaćena, atopična koža narušava kvalitet život male dece i njihovih roditelja. Ipak, nedavna naučna istraživanja su omogućila napredak u razumevanju ove bolesti i promenila šemu lečenja od rođenja .

*Atopijski dermatitis : epidemiologija u Francuskoj, definicije, prirodna istorija, udruživanje sa drugim atopijskim ispoljavanjima, nivoi ozbiljnosti, kvalitet života .E. Mahé. Ann. Dermatol. Venereol. 2005 ; 132"

Atopijski dermatitis je inflamatorno oboljenje kože koje karakterišu ekstremna suvoća kože, crveni pečati, često prekriveni sitnim mehurićima ( mali "plikovi ") koji izazivaju jak svrab.

Ovo je hronično, benigno, nezarazno oboljenje, koje se razvija kroz aktivne faze ekcema: ove oštre faze imaju veliki negativan uticaj na kvalitet života i često su uzrok nesanice.

Vremenom, ta atopija se može ispoljiti u vidu drugih alergija, astme, rinitisa ili alergijskog konjuktivitisa. Komplikacije mogu biti bakterijska ili virusna superinfekcija (herpes ). Na atopijskom terenu se takođe može razviti zarazni molusk virusnog porekla.

Ekstremno suva, koža postaje propustljivija i gubi svoju zaštitnu moć od spoljašnih agresija i alergena. Ali, ne postaje svaka suva koža atopična

Atopija se razvija na genetski pogodnom terenu.

Prethodne studije su pokazale da ako jedan od roditelja ima atopičnu kožu, verovatnoća da dete nasledi iste osobine kože je 30%. Ako oba roditelja imaju atopičnu kožu, verovatnoća da je dete ima je 70%.

Osim genetskog faktora, atopična koža je takođe vezana za:

Reakcija imunog sistema

koji na taj način stvara upalu. Kroz propustljiv epidermis probijaju alergeni (grinje, životinjske dlake, polen ...) i neke bakterije (zlatne stafilokoke) koji izazivaju upalne reakcije.

Nutritivni alergeni

kravlje mleko,jaja... takođe su odgovorni na nivou digestivnog trakta, za aktiviranje ekcema. Ostali faktori, kao što su hemikalije nanete na kožu, toplota ili znojenje su izvori iritacije i u korenu su izbijanja ekcema.

Ipak, u najvećem broju slučajeva kod dece atopičara nisu prisutne alergije na hranu. Nutritivne alergije se ispoljavaju u vidu digestivnih problema, određenih kožnih oboljenja i u prekidu napredovanja deteta u visini i težini .

***Atpoijski dermatitis. SA Büchner.Švajcarski medicinski forum N°19, maj 2001"

Faza 1

Atopijski dermatitis se najčešće javlja između drugog i trećeg meseca života i to pojavom crvenih pečata, jasno ograničenih na obrazima, šakama, a kasnije i na zonama pregiba laktova i kolena. Oboljenje se razvija kroz aktivne faze u kojima koža bukne i to traje jednu do dve godine.

Koža je trajno suva, što je pogodno tle za svrab, koji je izvor nesanice i pogoršanja kvaliteta života.

Faza 2

Nakon nekoliko godina, kod neke dece se mogu razviti drugi vidovi atopije kao što je alergijski rinitis i/ili astma. Govorimo o "atopijskom toku " za koji se često vezuje češanje i jaka kolonizacija kože zlatnim stafilokokom.

U cilju prevencije pojave atopijskog dermatitisa i njegovog pogoršanja, naučna zajednica danas preporučuje ranu negu, od rođenja. Cilj je sprečiti pojavu atopije kod beba čija koža još uvek nije obolela, ali koje imaju genetsku predispoziciju za nastanak ovog oboljenja ( atopični roditelji, atopični preci ).

Osobe koje oboljevaju od atopijskog dermatitisa imaju porodičnu istoriju bolesti alergija (atopijski teren) koji se takodje može ispoljiti i na respiratornom nivou (astma), na nivou otorinolaringologije (rinitis), kao očno oboljenje (alergijski konjuktivitis) ili u vidu digestivnih problema (nutritivne alergije).
Najugroženiji su bebe i deca, najčešće uzrasta od 3. meseca do 5. godine. 80% obolelih slučajeva se dijagnostikuje do 1. godine života. Ali stanje atopične kože može potrajati i kasnije, pa i do odraslog doba.

Dr Michèle Sayag, Alergolog.

Pitali ste nas: Kako prevenirati i lečiti atopijski dermatitis?

Deca čiji je jedan roditelj atopičar imaju 30% šanse da i sama razviju atopiju, dok ta mogućnost raste do 70% ukoliko su oba roditelja atopičara. Prevencija kod dece koja imaju genetsku predispoziciju za atopiju može se sprovesti adekvatnom higijenom i negom od prvog dana života. Svakodnevno za kupanje koristite blaga sredstva bez sapuna, koja ne isušuju kožu i hidrirajte kožu emolijensima. U slučaju promene stanja na koži, posetite vašeg dermatologa koji će propisati adekvatnu terapiju.

Dr Michèle Sayag, Alergolog.
Dr Michèle Sayag, Alergolog.

Pitali ste nas: Da li voda kojom kupam dete može da pogorša njegovo stanje atopije?

Tvrda voda pogoršava stanje suve kože, pri čemu pospešuje penetraciju alergena iz spoljašnje sredine i tako pokreće izbijanje ekcema kod dece.

Dr Michèle Sayag, Alergolog.
Dr Michèle Sayag, Alergolog.

Pitali ste nas: Imam problem sa alergijama (ekcem, herpes). Da li će moja ćerka zbog toga biti više sklona razvoju sličnih kožnih bolesti?

Herpes nije alergija već virusno oboljenje. Međutim ako već imate problem sa alergijskim atopijskim dermatitisom, vaša ćerka ima veću verovatnoću da oboli od atopijskog dermatitisa.

Dr Michèle Sayag, Alergolog.

Razumevanje evolutivnog karaktera atopične kože je promenjeno i određena su dva ključna cilja zbog kojih ćete otići kod vašeg dermatologa.

Koju strategiju primeniti kada smo suočeni sa bolešću koja se razvija?

Cilj je zaobići razvitak bolesti i delovati što je ranije moguće, u stadijumu suvoće pre izbijanja atopijskog dermatitisa, kod novorođenčeta koje može biti ugroženo: kod onih beba čija je koža jako suva, beličasta, gruba i kod onih čiji roditelji, braća i sestre imaju atopičnu kožu.

Kako to uraditi? Tako što ćemo intervenisati najranije moguće, ciljano, jer svaki zapaljenski proces atopijskog dermatitisa izaziva nastanak novog. Od neprocenjivog značaja je tretirati svako izbijanje na radikalan način, što ograničava ponovno pojavljivanje lezija i skraćuje trajanje ovog oboljenja.

Medicinski tretman ekcema oslanja se prevashodno na primenu lokalnih kortikosteroida (ili dermokortikosteroida ). Oni omogućavaju nestanak inflamatornih lezija i brzo ublažavanje svraba. Recidivi lezija po naglom prestnaku terapije su česti.

Količina lokalnih kortikosteroida koja se nanosi zavisi od površine obolele kože kao i od uzrasta osobe koja ima ovaj problem. Doktor određuje broj tuba koje će se naneti u toku jedne terapije. Treba izbegavati nanošenje na lice, a kod novorođenčeta na pelensku regiju.

Kao drugo rešenje i samo kod dece starije od godinu dana, može se upotrebiti lek tacrolimus u slučaju da terapija dermokortikosteroidima nije imala uspeha. Drugi tertmani se prepisuju samo kod odraslih ili adolescenata.

Režim eliminacije namirnica je opravdan samo u slučaju da je potvrđena alergija na određenu hranu (alergo testovi urađeni u specijalizovanoj ustanovi).

Pažljivo pratite savete dermatologa. Ne zaboravite da preduzmete sledeće mere predostrožnosti :

Izbegavajte alergene za koje sumnjate da mogu izazvati jaku inflamatornu reakciju: grinje, polen, životinjske dlake i pera, kao i izlaganje duvanu, koje može biti iritirajuće.

Izbegavajte prerano uvođenje raznih vrsta namirnica u ishranu vaše bebe. Sledite savete vašeg pedijatra.
Birajte pamučnu odeću. Izbegavajte vunu i sintetičke materijale koju mogu iritirati kožu.
Nastojte da ne koristite previše praška za pranje veša. Prevelike količine mogu da oštete epidermis.
Ne zaboravite peglanje veša ili sušenje u mašini za sušenje veša, vaša odeća če biti manje gruba za nošenje.
Vodite računa da temperatura u vašem domu ne bude previsoka (19-20 stepeni) i redovno osvežavajte vazduh. Provetravajte prostorije svakog dana i leti i zimi.
Osvežavajte redovno spavaću sobu ili još jednostavnije, raširite mokar peškir u sobi tokom noći.
Nemojte smanjivati sportske aktivnosti, osim u slučaju da preterano znojenje pojačava svrab.

Tuširajte se svakog dana 5 do 10 min vodom koja je umerene temperature (ne više od 35 stepeni, suva koža ne podnosi vruću vodu).
Ne koristite pene i soli za kupanje koje uvek isušuju i iritiraju kožu
Koristite proizvod za higijenu jako visokog stepena tolerancije, idelano bi bilo sindet ili ekstra bogati sapun obogaćen lipidima (da ojačate barijeru kože ).
Izbacite iz upotrebe obične sapune, jer oni iritiraju i isušuju epidermis.
Pažljivo i sa puno opreza sušite kožu, tapkanjem pamučnim peškirom.

U bogatom sloju nanosite jednom do dva puta dnevno emolijens jako visoke tolernacije koji pomaže rekonstrukciji kožne barijere, vraća elastičnost i mekoću koži, a ujedno smanjuje i hiperrekativnost kože.
U periodu aktivnih faza ekcema, koristite jednom do dva puta dnevno hidratantnu ekstra masnu kremu, koja smiruje svrab i ograničava inflamatorne reakcije na celom telu i van lezija ekcema.