Posekotine, ogrebotine, ožiljci...dobre navike za brže zarastanje

Koža izoluje i štiti organizam od spoljne sredine. Kada se rana pojavi telo prirodno pokreće jedan biološki fenomen: zarastanje ožiljka. 

Ono predstavlja proces složenog obnavljanja tokom kojeg organizam mora da zaustavi krvarenje, da zaštiti, isuši i zatvori ranu. Povređeno tkivo mora da se obnovi, tako da, na kraju procesa, bude najsličnije početnom tkivu. 

Etapa 1: zgrušavanje krvi (od 2 do 4 dana)

Odmah će se stvoriti ugrušak krvi, koji će, jednim delom, zaustviti krvarenje. Zatim će se telo jako brzo organizovati u borbi protiv infekcije i na taj način će se odbraniti od mikroba i stranih tela. Oštećeno tkivo uništavaju posebne ćelije tako što ga apsorbuju. Krvni kapilari su propustljiviji, pogoduju prolasku krvne plazme i imunih ćelija, kao što su npr antitela, prema povređenoj regiji.

Etapa 2: obnavaljanje (od 10 do 15  dana)

Sitni krvni sudovi, koji su povređeni tokom povrede kože će početi malo po malo da vraćaju stari oblik. Organizam počinje da nadomešćuje gubitak supstanci novim tkivom sintetišući vlakna kolagena uz pomoć fibroblasta.

Uspostvalja se novi epitel. Radi se o površinskom sloju kože. U isto vreme rana će se kontrahovati, omogućavajući tako približavanje „obala“ rane (ivica rane) do potpunog zatvaranja. Aktiviraju se brojne ćelije i molekuli.Ova etapa je bitna da bi se izbegle estetske predrasude, znajući da ne zarastaju sve rane na isti način. Što je koža tamnija i što je osoba mlađa, veći je rizik od lošeg zarastanja rane. Osim toga, ožiljci na određenim delovima tela teže zarastaju. To je slučaj sa grudnim košem, u predelu grudne kosti, leđima i zglobovima.

Etapa 3: sazrevanje (od 2 meseca do 3 godine)

U ovoj etapi, vlakna kolagena i elastina će postati gušća i njhov broj će se povećati da bi ponovo izgradili kožu. Mreža krvnih sudova će se takođe organizovati da bi se vratila u „normalno“ stanje. Na taj način, porašće otpornost kože, kao i njena elastičnost kako bi bila postojanija. Zona ožiljka će ostati osetljiva tokom 2 godine, vreme koje je potrebno da koža povrati svoju ravnotežu.

Najpre, najvažnije je uzeti u obzir mesto ožiljka. Na nekim delovima tela ožiljci teže zarastaju nego na drugim.

Tako da kod rana koja se nalaze na leđima ili na grudnoj kosti postoji rizik od odvajanja ivica rane, kao i povećan rizik od hipertrofičnih ožiljaka ili keloida.

Za zarastanje rana koje se nalazr na kolenu i članku potrebno je više vremena. Neophodno je da redovno i pažljivo proveravate stanje i sprovodite odgovarajuću negu da bi zarastanje rane proteklo najbolje moguće. Genetski faktor je takođe jako bitan. Uvek treba proveriti kako su zarastali prethodni ožiljci da bi se procenio rizik od lošeg zarastanja.

Zapravo, ne treba zaboraviti da nije sve gotovo kada se ožiljak zatvori. Zarastanje ožiljaka traje mesecima i različito je od osobe do osobe.

U zavisnosti od toga na kom delu tela se nalazi ožiljak, treba povesti računa da ne izlažemo preteranom pritisku mesto rane (na primer, ne treba nositi teške stvari u slučaju ožiljka na leđima) zbog rizika od razdvajanja ivica rane (misli se na razdvajanje šava rane).

Ožiljak treba da zarasta najprirodnije moguće, ali neki proizvodi mogu da ograniče sasušeni deo, svrab ili bolove, koji narušavaju kvalitet zarastanja rane.

Na kraju, treba aspolutno uvek koristiti najbolja sredstva za zaštitu od sunčevih zraka. Potrebno je da to bude krema sa visokim faktorom zaštite koju ćete nanositi redovno, da biste održali dobru UV zaštitu. Kod oštećene kože koja se izlaže UV zracima povećava se rizik od hiperpigmentacije na mestu zarastanja ožiljka. Ne smete kožu štititi samo leti, jer su UV zraci prisutni tokom cele godine, prolaze čak kroz oblake, staklo, automobile. Postoji realan rizik od hiperpigmentacije 6 meseci, ali on može trajati i do 2 godine. Samo doktor može proceniti da rizik više ne postoji.