Rešenja i tretmani

Psorijaza i seboroični dermatitis

Crvenilo praćeno skvamama na koži lica, tela i na koži glave može biti vezano za dva hronična oboljenja, specifična za osetljivu i reaktivnu kožu, a to su seboroični dermatitis i psorijaza.

Seboroični dermatitis je upalno stanje sa skvamama koji zahvata prevashodno lice i kožu glave.

Na licu su uglavnom pogođene masne zone (bogate lojnim žlezdama), oko nosa, na prevojima nozdrva, (nazolabijalni nabori ) zona izmedju obrva i obrve kao i spoljašnost ušnih kanala. Koža glave je kritična zona i bolest izaziva upalno stanje udruženo sa peruti koja prelazi preko kože glave.

Druge kosmate zone takođe mogu biti zahvaćene i to mogu biti ivica očnog kapka (odgovorni za blefaritis ) čak i stidna kost, a kod muškaraca brada i predeo grudi.

U predelu kože glave, skvame su žućkaste i masne, malo ili nimalo pripojene za kožu glave. Proširenje van granice rasta kose, ka čelu, je takodje moguće.

Seboroični dermatitis se javlja u epizodama koje su prekinute periodima zatišja, totalnim ili relativnim. Godišnja doba i stres mogu da odrede ritam zapaljenskog procesa. Povećanje kliničkih simptoma u periodu zime je često.

Simptomi su različiti, ali često postoji jak svrab i osećaj gorenja.

Ko može biti pogođen psorijazom?

Psorijaza pogađa i muškarce i žene i može se pojaviti u bilo kojoj starosnoj dobi. Ipak, u trećini slučajeva počinje pre 20. godine i često se javlja izmedju 20. i 40. godine života.

Koji su uzroci seboroičnog dermatitisa?

Simptomi se najčešće pojavljuju kod mlađe odrasle populacije najboljeg zdravlja.

Više faktora je značajno:

Količina sebuma

Gljivice iz roda Malassezia na koži svih nas (flore saprophyte)

Reakcija imunog sistema ugrožene osobe na gljivice koje iritiraju i upaljuju kožu

Hroničan karakter, recidivi seboroičnog dermatitisa koji u isto vreme izazivaju crvenilo na licu, praćeni ili ne skvamama i/ili peruti, je izvor neprijatnosti za osobu koja pati od ovih kožnih promena. Ta neprijatnost je kako društvena tako i funkcionalna ( svrab , osećaj gorenja ).

Kako prepoznati psorijazu?

Psorijaza je hronično nezarazno kožno oboljenje koje pogađa 2 do 3 % stanovništva. Može se pojaviti u bilo kom starosnom dobu. Specifični faktori okidači mogu otkriti genetsku predodređenost i mogu pogodovati nastanku lezija.

Mrlje od psorijaze su crvene (eritematozne) i prekrivene gustim beličastim skvamama. One su jasno ograničene u odnosu na zdravu kožu.

Najčesce zahvaćene zone su laktovi i kolena (zone koje su podložne mikrotraumama), ipak cela koža može biti zahvaćena, a kritična zona je koža glave (posebno potiljak). Kada psorijaza zahvata prevoje (prepone i pazuh) pričamo o obrnutoj psorijazi koja ima mnogo manje skvama. Ponekad su zahvaćeni nokti na različite načine (zadebljanja, tačkice, deformacije).

Ponekad se psorijaza na koži pojavljuje u obliku malih mrlja (kaplji) ili u obliku malih gnojnica u srži crvenila.

Svrab ili peckanje na naborima može biti praćeno i lezijama. Psorijaza može da utiče na kvalitet života u velikoj meri, pogotovo ukoliko se proširi na regije koje iritiraju ili su vidljive.

Pored promena na koži, psorijaza može imati i reumatsku formu. Pogađa 25% ljudi koje imaju manifestacije na koži. Reumatska psorijaza može biti kičmena ili periferalna (na zglobovima).

Ko može biti pogođen psorijazom?

Psorijaza pogađa i muškarce i žene i može se pojaviti u bilo kojoj starosnoj dobi. Ipak, u trećini slučajeva počinje pre 20. godine i često se javlja izmedju 20. i 40. godine.

Koji su uzroci psorijaze?

Genetska veza je pronađjena u 30 do 40 % slučajeva. Prenos se vrši putem više gena (multigen) i nije sistemska pojava.

Lokalno, na nivou kože ubrzanje obnavljanja epidermisa je odgovorno za pojavljivanje naslaga. Na tom polju koje je već predodređeno za nastanak oboljenja neki fakori su jasno označeni kao rizični:

Klimatske promene

Infekcije

naročito zapaljenje grla i nosa

Psihološki stres

koža je pod uticajem neuro transmitera i u ovom slučaju je jako reaktivna

Lokalne traume

opekotine, trljanje ili češanje

Određeni lekovi

antimalarici, lekovi za povišen pritisak, soli litijuma, određene kapi za oči

Doktori se razumeju u prirodu ovih lekova i ne treba naglo prekidati terapiju bez konsultacije sa doktorom.

Neka oboljenja ili nezdrave navike, nesistemske, su češće uočene kod ljudi obolelih od psorijaze: metabolički sindrom (više znakova, medju kojima su perekomerna težina, hiperlipidemija, hiperglikemija ili hipertenzija) prekomerna upotreba alkohola i duvana.

U slučaju crvenila, praćenom skvamama, obratite se dermatologu koji će postaviti dijagnozu i koji će vam razjasniti da li bolujete od seboroičnog dermatitisa, psorijaze ili nekog drugog oboljenja.

U nekim posebnim slučajevima, doktor može da potraži odgovoran uzrok za pojavu seboroičnog dermatitisa. U najvećem broju slučajeva nega doktora će se sastojati u prepisivanju odgovarajućih tretmana, a to su najcešće antimikotici. Osoba koja pati od seboroičnog dermatitisa moraće da koristi neiritirajuće proizvode i da dobro razume karakter ovog oboljenja koje je hronično i koji se vraća, dakle mora prihvatiti potrebu stalnog održavanja.

Antimikotici koji se upotrebljavaju su u obliku šampona i kreme za lice. U određenim slučajevima, litijum u obliku gela se takođe koristi. Treba izbegavati proizvode koji sadrže kortizon koji brzo leči, ali naglašava osetljivost kože i ima jako negativan uticaj u relativno kratkom roku.

Doktor će najpre proceniti proširenost psorijaze, posledice, postojanje ili odsustvo metaboličkog sindroma, prekomernu upotrebu alkohola ili cigareta. Proveriće da li postoji ili ne reumatizam koji je povezan sa psorijazom, da li neki rizični faktor ili neka olakšavajuća okolnost može biti pronađena.

Prestanak češanja je od suštinskog značaja jer ono ide na ruku naslagama, prestnak konzumiranja nezdravih supsanci (alkohol, duvan) je vise nego poželjno.

Retke su psorijaze koje su otporne na terapiju, jer tretmana ima više i prilagodjeni su različitim oblicima psorijaze. Ipak, na svu sreću, većina slučajeva psorijaze su umerene i lake rasptrostranjenosti i ne zahtevaju teške tretmane. U tom smislu lokalni tretmani su najčešće dovoljni, ali moraju se redovno nanositi na mesto hroničnog oboljenja. Ako se tretman prekine, ostećenja se vraćaju. Među lokalne tretmane spadaju: kortikosteroidi i vitamin D. Redovna hidratacija kože kremema je od presudnog značaja da bi se ograničila pojava recidiva: suvoća kože ide na ruku recidivima. Na području kože glave skvame se mogu tretirati keratoličnim tretmanom (salicilna kiselina, urea)

Medju opštim tretmanima: fototerpija kod dermatologa.

Seboroični dermatitis i psorijaza nisu zarazne bolesti. Potrebno je prisetiti se toga.

Prevencija se sastoji najpre u ograničavanju rizičnih fakora ili onih koji olakšavaju pojavu ovih oboljenja kao sto su češanje koje izaziva naslage i iritirajući neprilagodjeni proizvodi. U slučaju psorijaze treba takodje izbegavati promene temperature i hladnoću.

Na oba oboljenja povoljno utiče sunce i kupanje u moru. Ali i seboroični dermatitis i psorijaza su teške za konačno izlečenje. Ne treba padati u defetizam i treba dobro razumeti da redovna nega doprinosi odgađanju recidiva i povećavaju u velikoj meri kvalitet života pacijenta.

Bioderma - Woman protecting from the sun

Za umivanje upotrebljavajte nežna umirujuća sredstva visoke tolerancije: bez parfema, konzervanasa, površinsko aktivnih supstanci. Sušite lice sa mnogo pažnje, bez trljanja.

U slučaju skvama hidratacija je najvažnija. Nanosite 1. do 2. puta dnevno sredstvo za negu visoke tolerancije ( bez parfema, konzervanasa, površinsko aktivnih supstanci ) boreći se tako protiv zapaljenske reakcije.

Možete upotrebljavati jednom do dva puta nedeljno masku koja intenzivno hidrira. Kada primetite poboljšanje, važno je da nastavite sa negom tokom više meseci jer upala ostaje dugo čak i kad nije vidljiva.

U slučaju psorijaze, treba se boriti protiv suvoće kože koja je vezana za zimu i udvostručiti napore da održimo efikasno hidriranje kože od glave do pete.