Vaša koža
Kako možete uživati na suncu, bez izlaganja kože riziku?
Svi vole sunce, dobro je za raspoloženje, daje nam energiju i omogućava organizmu da sintetiše vitamin D, koji je najznačajniji za asimilaciju kalcijuma.
Toliko o pozitivnim stranama. Ali, druga strana medalje nije tako sjajna: izlaganje sunčevom zračenju ima brojne loše posledice po kožu i zdravlje.
Odgovorno ponašanje danas podrazumeva obaveznu efikasnu zaštitu od sunca, koju birate u zavisnosti od jačine zračenja i tipa vaše kože.
Dečija koža zahteva posebnu zaštitu i o njoj možete pročitati ovde, baš kao i povređena i oštećena koža, koja bi mogla da promeni pigment na suncu.
Na koji način funkcioniše zračenje sunca?
Sunce emituje bezbroj sjajnih zraka različite dužine talasa, od najkraćih do najdužih, pa tako razlikujemo: kosmičke zrake, gama zrake, X zrake, ultraljubičaste (UV) zrake koji podrazumevaju UVC, UVB i UVA zrake. Postoje vidljivi, infracrveni zraci i radio talasi.
Atmosfera filtrira najopasniji deo sunčevog zračenja.
Dve trećine tih zraka dolazi do Zemlje. Kosmički, gama, X i UVC zraci nisu kompatiblini sa živim svetom i oni ne dosežu do površine zemlje. Zraci koji stižu do nas (UVB, UVA, vidljivi kao i infracrveni zraci) imaju uticaja na organizam. Infracrveni zraci oslobađaju toplotu, oni izazivaju osećaj toplote na koži, za razliku od UVB i UVA koji su nevidljivi i hladni, ali koji takođe imaju važnu biološku ulogu.
Zašto se treba štititi od sunca?
Zračenje sunca za rezultlat ima oštećenje kože, koje ide od sunčane eriteme (opekotina), preko ubrzanog starenja kože, pa sve do raka kože. Izlaganje suncu je jedan od glavnih uzroka raka kože, što je i najteža posledica zračenja. Ali, treba takođe obratiti pažnju na rizik od toplotnog udara, sunčanice, fotoosetljivosti, zapaljenja očiju i alergija koje izaziva sunce.
- 85 % UVB zraka zaustavlja se na sloju epidermisa, samo 15 % dođe do dermisa
Njihova količina zavisi od godišnjeg doba, nadmorske visine i doba dana. Zbog njih nam koža tamni, a uzrok su i opekotine, što je prirodni alarm kože koji ukazuje na preterano izlaganje UVB zracima. Dugoročna posledica UVB zraka je rak kože.
- UVA zraci probijaju duboko u kožu, jer 50 % njih dođe do dermisa.
Oni su prisutni tokom cele godine, jer prolaze kroz oblake i staklo. Oni su odgovorni za strarenje kože (fotostarenje) i stvaranje slobodnih radikala koji napadaju ćelijske strukture i menjaju DNK. Oni takođe, imaju uticaja na pojavu kancerogenih ćelija, ali u manjoj meri od UVB zraka.
UV zračenje zavisi od tipa tla od koje će se zraci odbiti.
Različite površine reflektuju drugačiju površinu:
- Sneg reflektuje više od 80 % UV zraka, pesak oko 15 %
- a 40cm pod vodom izloženost UV zracima je veća nego na površini.
UVA i UVB zraci su odgovorni za nastanak raka kože, jer oslabljuju odbranu imunog sistema kože, izazivaju veliki oksidativni stres i stvaraju lezije na DNK usled kojih se stvraju kancerogene ćelije.
Ne reaguju svi tipovi kože na zračenje sunca na isti način, jer svaka osoba ima svoju fotoosetljivost, određenu njenim fototipom. Fototip je kvalitet odgovora svakog od nas na zračenje sunca. Postoji 6 fototipova određenih na osnovu boje tena, boje kose, prisustva ili odsustva efelida (pega), sposobnosti osobe da dobro podnese sunčanje ili da u suprotonom, bude žrtva opekotina.
- Fototip I: bela koža (riđokosi) gori uvek, ne tamni nikad, jako brojne pege
- Fototip II: svetla koža, gori uvek, može lagano da preplane, brojne pege
- Fotopit III: svetla ka smeđoj koži, lako gori, tamni uvek (malo do srednje tamnjenje), moguće pege
- Fotopit IV: smeđa koža, retko gori, tamni uvek (izrazito potamni), nema pega
- Fototip V: braon koža, ne gori nikada, tamni uvek (jako izraženo tamnjenje), nema pega
- Fototp VI: crna koža, ne gori nikada, nema pega
Što je vaš fototip svetliji (fototip III, a naročito I i I ), to morate koristiti sredstva za zaštitu od sunca sa većim faktorom.
Kako koža tamni?
Proces tamnjenja započinju, pre svega, UVB zraci pod "prirodnim" suncem. To je reakcija adaptacije kože, to jest, odbrane kože od agresije sunca, ali ta zaštita nije uvek neprobojna. Potamnela kože može, često, da nas zaštiti od opekotina, ali to ne treba da nas podstakne da se prekomerno izlažemo suncu, jer to sa sobom donosi dugoročne posledice (pre svega rak kože).
Izlaganje suncu aktivira melanocite, koji proizvode melanin, da bi se odbranili od agresivnog uticaja sunca. Melanin dolazi do površine kože. Istovremeno, koža se zadebljava (povećava se gustina rožnatog sloja) donoseći zaštitni efekat, koji se pridružuje efektu pigmentacije. Pažnja, UVA zraci izazivaju trenutnu pigmentaciju koja traje samo nekoliko sati, to i nije potamnela koža već oksidacija i taj efekat je vidljiv jedino neposredno nakon izlaganja suncu. Isključivo su UVB zraci odgovorni za "pravo" tamnjenje koje počinje 2 do 3 dana nakon izlaganja, a doseže vrhunac 3 nedelje od izlaganja.
Proizvodi za zaštitu od sunca za zadatak imaju da filtiraju istivremeno UVB i UVA zrake, održavajući ravnotežu između njih. Njihova moć zaštite je određena zaštitinim faktorom SPF (Sun Protection Factor). Taj zaštitini faktor treba birati na osnovu fototipa kože i jačine zračenja sunca (more, planina...) .
- SPF 6 = slaba zaštita
- SPF 15 = srednja zaštita
- SPF 30 = visoka zaštita
- SPF 50+ = veoma visoka zaštita
Treba takođe izabrati teksturu proizvoda, onu koju volite i koju ćete najbolje naneti, jer treba nanovo nanositi proizvod svakih 2 sata, da bi se osigurala efikasnost. Najzad, postoje formule koje su vodootporne i ubrzavaju proces tamnjenja i tako smanjuju vreme izlaganja suncu.
Koje posledice ima sunce na starenje?
Po mišljenju stručnjaka, 80% starenja lica je prouzrokovano izlaganjem suncu! Starenje koje je vezano za izlaganje suncu se zove heliodermija.
Manifestuje se dubokim borama, pigmentisanim mrljama, teleangiektazijom, vidno proširenim sitnim krvnim sudovima ispod kože. Ovaj tip ubrzanog starenja kože najpre dotiče sve zone koje su često izložene, kao što je lice, spoljni deo ruku, podlaktice, dekolte... UVB i UVA zraci jako oštećuju ćelije kože, uništavaju kolagen i elastin i mogu da budu uzrok nastanka raka kože.
Sve su ovo dobri razlozi da se razumno ponašate kada je sunce u pitanju i da se štitite pri svakom izlaganju.
- Izbegavajte izlaganje suncu kada je zračenje najjače. Što je sunce više na nebu, to je UV zračenje jače. Preko leta, to je period između 11h i 16h.
- Nemojte da ostajete duže na suncu pod izgovorm da ste naneli fotozaštitu visokog faktora. Cilj tih proizvoda nije da poveća broj sati izlaganja na suncu, već da smanji rizik u toku izlaganja.
- Savetuje se, sve češće, da se na plaži ne ostaje ceo dan.
- Nosite naočare za sunce sa jakom UV zaštitom, šešir sa velikim obodom, široku odeću i po mogućstvu dugačku (majce sa dugim rukavima, bermude ili pantalone). Imajte stalno na umu, da odeća, a posebno tamna, ostaje najefikasnija zaštita!
- Ako su temperature povišene, znajte da postoji opasnost da vaše dete dobije i sunčanicu kao i opekotine. Podsećajte ga da da pije vodu redovno.
- Ne dajte da vas utisak zavara. Budući da infracrveni zraci izazivaju osećaj toplote, a ne UV zraci, sasvim je moguće da budete žrtva opekotina, a da niste imali osećaj da ste se izlagali prekomerno (na primer na brodu ili dok je oblačno). Tmurno vreme nam ne daje pravo da manje vodimo računa o zračenju.
- Na planini, opasnost postoji i kada su temperature izrazito niske. Zapravo, zaštita od atmosfere se smanjuje zbog nadmorske visine pa je zračenje sunca jače (količina UV zračenja koju koža primi raste za 4 % na svakih 300 m nadmorske visine). Osim toga, odbijanje zraka od snega značajno povećava UV zračenje koje dolazi do kože (sneg može da reflektuje 80 % UV zraka koji do njega stignu).
- Budite oprezni kada su u pitanju vetar i voda koji sakrivaju znakove upozorenja vezane za infracrveno zračenje, smanjujući osećaj toplote, UV zraci su i dalje tu!
- Zapravo, oblaci propuštaju mnogo više UV nego infracrvenih zraka ili vidljive sletlosti.Tako da temperatura i osvetljenost mogu da padnu, a da rizici od ultraljubičastog zračenja ostanu isti.
- Birajte hlad, ali imajte na umu da ni hlad ne obezbeđuje neprobojnu zaštitu. Zapravo, hlad štiti od direktnog zračenja sunca, ali ne i od zraka koji se odbijaju od tlo (trava vraća 3% UV zraka koji do nje dosegnu, pesak 5 do 25 %, sneg 30 do 80%, a voda 5 do 90%), a posebno ne od zračenja koje prenose čestice u atmosferi (u podne, 30 do 50 % UV zraka čine zraci koje prenose molekuli atmosfere)
Ako su temperature povišene, znajte da postoji opasnost da vaše dete dobije i sunčanicu kao i opekotine. Podsećajte ga da da pije vodu redovno.
